Nastavnik predstavlja važnu kariku u životu đaka i doprinosi njihovom razvoju. On ima najveći uticaj na detetov život i to odmah posle roditelja i prijatelja.
Nastavnici provode puno vremena sa decom i među njima se stvara duboko poverenje i povezanost, čime se formira odlična atmosfera u kojoj dete i nastavnik imaju korist od ove dvosmerene saradnje.
U radu sa decom trudim se da budem fleksibilna. Kruta osoba ne može naučiti decu da budu samostalna i samodisciplinovana. Deci je potrebna sloboda da bi uspela da razviju pravilne odgovore i reakcije na izazove, ali to ne znači da ta sloboda treba da bude bezgranična. Trudim se da deci postavim granice, a da im pritom ne ugušim potrebu za slobodom.
Osluškivanje dečijih unutrašnjih potreba nije nimalo lak zadatak. Predavač je stalno u poziciji da donosi odluke. Bitno je kada ćete se postaviti u ulogu rukovodioca, a kada ćete se povući i pustiti decu da sama nastave rad. Timski rad moguć je samo u atmosferi u kojoj vlada poverenje između učitelja i đaka.
Da bi razvoj bio uspešan, detetu je potrebno sigurno i podsticajno okruženje, koje ga razume i podržava; okruženje u kome se oseća spokojno, kome pripada, u kojem može da istražuje, uči i bude uspešno.
Pozitivan i aktivan pristup pomaže vašem detetu da lakše i ugodnije raste i razvija se. Ljubav, pričanje, čitanje i igranje sa decom imaju veliki uticaj na to kakve će odnose vaše dete da gradi sa drugima, ali i kako će da se razvijaju njihove saznajne, komunikacijske sposobnosti samokontrole.
“Biljke se oplemenjuju negovanjem , a ljudi vaspitanjem. Kada bi se čovek odmah rodio veliki i snažan, njegov rast i snaga bili bi mu beskorisni sve dok ne bi naučio njima da se služi, oni bi mu, štaviše, smetali, jer bi sprečavali druge da osmisle kako da mu pomognu i tako prepušten samom sebi taj bi čovek umro u bedi pre nego što bi spoznao svoje potrebe.” Žan Žak Ruso
Svako dete je po prirodi filozof. Deca od 4 ili 5 godina imaju dosta energije, neverovatnu znatiželju i sposobnost koncentracije. Deca su nadarena za umetnost. Potrebna im je sloboda, dobar pedagog i puno različitog materijala da iskažu svoje potrebe i emocije.
Sa polaskom u školu deci se oduzima sloboda i kreativnost. Mnogi pedagozi ih kalupe u šablone i ne otvaraju im mogućnosti da se slobodno izražavaju.
Decu treba stalno podsticati, jer u periodu kada dostižu granice zrelosti ona su ranjiva i preterano samokritična. Taj period sazrevanja deteta u odraslu osobu je jednako težak i za dete i za roditelje. Taj period podseća na prvu godinu života kada je beba krhka i nežna te joj je potreban neprekidan nadzor odrasle osobe. Tada im je potrebna puna pažnja odraslih, međutim za razliku od vremmena kad su bile bebe, roditelji sada ne mogu sami da zadovolje potrebe dece u pubertetu, učenici na pragu zrelosti moraju imati prisniji i konstantniji odnos sa još jednom odraslom osobom, onom sa kojom nisu u rodbinskim odnosima i koja će im se naći na usluzi i pomoći im da dostignu svoje razvojne ciljeve. Tu je uloga nastvanika kao prijatelja najbitnija. Nastavnik je taj koji je deci svojim stavom i ponašanjem uzor. Neko ko ih motiviše, savetuje i ko veruje u njihove sposobnosti. Najbitnija je izgradnja samopouzdanja i vere u svoju jedinstvenost. Zato je velika moć i uloga nastavnika u dečijem rzvoju. On mora da inspiriše i motiviše, otvara vrata vere i uspeha.
Ana Đapović, osnivač i profesor slikarstva